U svetu i Evropi se u današnje vreme sve više vodi računa o smanjenju zagadjenja čovekove okoline i ekološki čistim izvorima energije. Upravo zbog toga i svoje cene je trenutno najpopularnije pogonsko gorivo za motorna vozila TNG ili LPG (Tečni Naftni Gas, ili Liquefied Petroleum Gas), kod nas udomaćen naziv auto gas. TNG prilikom eksploatacije skoro potpuno sagoreva, rad motora je tiši i mirniji a u obliku izduvnih gasova ostaje vodena para sa zanemarivom količinom otrovnih gasova.

 

 

KARAKTERISTIKE TNG GASA
DA LI JE TNG GAS OPASAN?
SAGOREVANJE GASA i UTICAJ NA MOTOR
EKOLOGIJA – IZDUVNI GASOVI
ISTORIJA AUTOGASA
AUTOGAS U SVETU

 

 

 

 

KARAKTERISTIKE TNG GASA

TNG Tečni Naftni Gas je domaći naziv, a LPG Liquid Petrol Gas je međunarodna skraćenica.

LPG je mešavina ugljovodonika, pretežno propana C3H8 i butana C4H10. Što je procenat propana veći, to je i bolji kvalitet TNG gasa. Bolji kvalitet TNG-a ogleda se u većem oktanskom broju, što znači i bolje performanse, manju potoršnju i bolje paljenje na nižim temperaturama. Iz tog razloga je koncentracija propana uvek veća zimi. U većini zapadnoevropskih zemalja koncentracija propana u TNG-u je minimum 70%.

DA LI JE TNG GAS OPASAN?

Benzinske i pare gasa su zapaljive, ali u određenoj koncentraciji u vazduhu.

Benzin je zapaljiv u koncentraciji 1:100, sa vazduhom.

Gasne pare su zapaljive u odnosu 3:7, sa vazduhom. LPG je bezbedniji 43 puta!

Sudar? Sve cevi profesionalno ugrađenog originalnog uređaja imaju ventil za lom cevi.

Rezervoar za:

• BENZIN - pravi se od običnog lima debljine 0.5mm;
• GAS - pravi se od čeličnog lima debljine 4mm.

SAGOREVANJE GASA i UTICAJ NA MOTOR

• Pri sagorevanju potpuno isparava.
• Benzin se raspršuje u sitne kapi.
• Težina gasa u gasnoj fazi je samo 1.8 veća od vazduha.
• Težina benzinske pare je 3.5 veća od vazduha.

Zbog ovakvih karakterisitka gas se mnogo bolje meša sa vazduhom i bolje sagoreva.

Pri sagorevanju gasa:

• On potpuno sagoreva.
• Nema gubitakta zbog delimičnog sagorevanja kao kod benzina.
• Nema kondenzacije na karikama.
• Ne smanjuje mazivnost uljnog filma.
• Manje je razređivanje ulja.
• Gas nema korozivnih sumpornih jedinjenja ni antidetonacionih aditiva.
  

EKOLOGIJA – IZDUVNI GASOVI

Motor na gas u odnosu na motor na benzin emituje:

Do 80% manje ugljen monoksida (CO), posebno u praznom hodu.

Do 50% manje plućnih oksida (NOx).

Do 50% manje nesagorivih ugljovodonika (CH).

Skoro sva jedinjenja u izduvu nafte i benzina su kancerogena.

Nijedno jedinjenja u izduvu gasa nije kancerogeno.

U izduvu vozila na gas nema:

• Olovnih jedinjenja;
• Benzola;
• Sumpornih dioksida;
• Aldehida;
• I ima veoma malo čestica čađi.

 

ISTORIJA AUTOGASA

Eksperimenti sa autogasom kao gorivom, počinju pocetkom 19 veka. Philippe Lebon (1801), William Cecyl (1817), Samuel Brown (1823), Lemuel Wellman (1833) i Etienne Lenoir (1860) konstruišu motor s pogonom na gas. Tim studijama rešeni su tehnički i radni problemi, a na osnovu njih Christian Reithman je izradio planove za izradu dvocilindricnog motora (1876).

Nakon što je motor na gas ušao u proizvodnju i proizvodni rezultati su bili izvrsni - preko 30000 motora, javila se ideja za proizvodnjom bržeg benzinskog motora, koji je 1882 proizveden u Daimler & Maybach. Nakon toga motore na gas zamenili su benzinski motori, a od 1886 koriste se u autoindustriji.

Jedan od razloga zašto se u istoriji kao gorivo za automobile poceo koristiti benzin, a ne autogas, je problem transporta autogasa. U to vreme proces sabijanja autogasa kako bi se olakšao transport, nije bio poznat. Izmedu 1920 i 1940, u vreme velike ekonomske krize i sloma Wall Street-a, beleži se veliki porast korišcenja motora na gas zbog niske cene gasa, a napušta se nakon ekonomke stabilnosti.

AUTOGAS U SVETU

Vrlo je teško odrediti broj vozila s pogonom na gas u svetu, ali trenutno se procenjuje da ih ima oko 5 milona. Taj broj je u velikom je porastu. U Velikoj Britaniji koja ima najvecu koncentraciju vozila na svojim putevima, broj automobila na gas je vrlo mali oko 50,000, pa je zbog toga vlada uvela potsticajne mere kako bi se do 2006 broj povecao na 450.000.

U Japanu, koji ima velikih problema s gustinom naseljenosti, sva TAXI vozila moraju imati pogon na gas. Zbog tog razloga Japan u poslednje vreme beleži najveci porast automobila s pogonom na gas. Do nedavno najveci broj automobila na gas imala je Italija, koja je na drugom mestu sa oko 1,200,000 automobila, a za njom sledi Holandija sa 800,000, Južna Koreja sa 790,000, Australija s 530,000.

U Evropi je primer korišćenja autogasa u javnom prevozu Beč, gde se zbog ekonomičnosti i uticaja na prirodu već 30 godina koristi autogas. Trenutno u Beču ima 550 autobusa na gas koji se koriste u gradskom prevozu.

U nekim Evropskim zemljama gde se gas nije koristio kao alternativno gorivo, posle brojnih ekonomskih studija i studija uticaja na okolinu, započinje intenzivni rast broja automobila s pogonom na gas. Na primer u Španiji su vlasti započele testiranje upotrebe gasa u javnom prevozu, na primjeru grada Valjadolid, gde je potpisan ugovor za prepravku 110 autobusa na gas, nakon čega će se projekat proširiti na 15 najvećih Španskih gradova. U velikim gradovima istočne Evrope (Moskva, Kijev, Budimpešta, Prag) vlast je prepoznala pozitivan učinak autogasa u zaštiti prirode, i zbog velike koncentracije vozila u centru grada, prilagodila nove zakone autogasu kao vrlo ekološkom gorivu. U Madjarskoj je do skora vožnja na gas bila zabranjena a sad je u ekspanziji.

U ostalim delovima sveta, kao na primer u Tajvanu, veliki proizvodjači automobila u serijskoj proizvodnji ugradjuju motore sa pogonom na gas. Oko 10.000 TAXI vozila već sad vozi na gas zbog snižavanja troškova. U Kaliforniji, tehnički najrazvijenijoj svetskoj regiji, rezolucija o zaštiti prirode preporučuje osim električnog pogona, pogon vozila na autogas i Metan. Vozila na gas već sada zadovoljavaju rigorozne eko standarde po kojima će s voziti u Kaliforniji od 2007 godine.

Svetska organizacija za propan gas (NPGA) prognozira da će do 2010 godine samo u Americi biti 17 miliona vozila sa pogonom na autogas.

Sve većim zahtevima za očuvanjem prirode i rigoroznijim normama koncentracije štetnih gasova u atmosferi, autogas bi trebao postati jedno od primarnih goriva u autoindustriji.

 

vrh strane